Mnoge kompanije veliki akcenat daju inovacijama. Od lidera se naročito očekuje da budu inovatori kako u tehničkim znanjima (unapređenju procesa, proizvoda…), tako i u socijalnim „soft“ veštinama (razvoj organizacije i odnosa među kolegama…). Ali to nije tako lako realizovati u praksi jer su prihvaćene i odobrene samo selektivne inovacije, koje odgovaraju kompaniji.
Otpor živih organizama prema prodoru novih i stranih tela sasvim je prirodna pojava. Tako nalik njima reaguju i kompanije u dodiru sa novim idejama i njihovim realizacijama. Protiv njih se bore tzv. „imunološki sistemi“, trudeći se da unište „strana tela“. Naravno, inovacije jesu neophodne za rast i razvoj, i to se redovno podstiče formalno – ali suštinski… Realnost je mnogo drugačija. Svaki efekat koji proizvodimo stvara nam novog neprijatelja. Čovek mora biti osrednji ako hoće da bude prihvaćen lako i brzo; i ideje moraju biti osrednje da bi bile dočekane sa odobravanjem većine. Zato u korporativnom svetu ljudima sa inovativnim i naprednim idejama predstoji borba kako bi se u tom svetu zadržali (ako to uopšte budu želeli).
Postoje ljudi koji prirodno teže unapređenju – inovatori (kao tip ličnosti) razmišljaju out of the box; vredni su, intuitivni i zanima ih samo stvaranje neke nove vrednosti. Razmišljaju kao imigranti – došli su u novu zemlju i moraju nešto raditi i stvoriti. Njih primarno ne interesuje novac, već ih ispunjava kreativan rad. Kompanija treba da ima razumevanja za takve ljude, neguje ih i nagrađuje. Oni su kao deca, vole da primaju zaslužena priznanja. Međutim, treba ih zaštititi, jer svojim ponašanjem, motivima, postupcima, uspesima mogu iritirati ili „ugrožavati“ druge zaposlene. U organizaciji, inovacije predstavljaju „disruptive“ momenat, koji urušava produktivnost u proizvodnji, komplikuje nabavku zbog malih količina porudžbina specifičnih sirovina, otežava prodaji pozicioniranje na polici itd. Marketing tim (koji je orijentisan na dugoročni uspeh usled zadovoljenja novootkrivenih potreba i želja kupaca) je u takvim slučajevima pod pritiskom top menadžmenta da realizuje inovacije, a svi ostali sektori su krajnje „oprezni“. Svaki tim ima svoje KPI (Key Performance Indicators) i brani ih, osim ako ne postoji konsenzus i lider koji će postaviti opšte, kompanijske ključne pokazatelje učinka. Svaki tim teži ostvarenju ciljeva, pa takva situacija neminovno izaziva frustraciju i sukobe. Dakle, inovatori svojim novim idejama u kompaniju unose opštu pometnju. Jasno vam je da li su dobrodošli… Osuđeni su na propast ukoliko nemaju zaštitnike, jer ne poseduju osobine neophodne za korporativne bitke. Oni ne prave klanove, ne ogovaraju, ne smišljaju spletke. Zato dok neko na poziciji vrednuje njihov rad i ima koristi od toga (u smislu rezultata koji se prikazuju u centrali), opstaće u kompaniji. Šta sa njima bude ako ipak nisu te sreće? Pa… zavisi od mnogo faktora. Možda će se boriti da njihove ideje budu shvaćene i prihvaćene, pa samim tim i realizovane, koliko god remetile uobičajeni način rada (ali nemaju „kvalifikacije“ za takvu borbu); možda će se, jednostavno, okrenuti i napustiti sredinu u kojoj se osećaju nedobrodošlo (što je najčešći sled događaja); možda će prihvatiti opšte raspoloženje i uklopiti se u kalup (vrlo retko); možda će se, ako su u duši preduzetnici, izdvojiti i pokušati samostalno da dokažu kako su njihove zamisli dobre i vredne – vrlo često i uspevaju u tome jer zaista jesu posebni.
Moja preporuka je da svi podrže male proizvođače ili pružaoce usluga jer oni rade samo da bi živeli od pošteno zarađenog novca. Svejedno je da li je reč o baki sa sela koja na pijaci prodaje povrće koje je sama zalivala ili o fizioterapeutu koji je otvorio svoju ordinaciju jer želi da ljudima olakša bolove – ti mali ljudi su veliki kada treba da vam pomognu. Njima čak možete ostati dužni koji dinar ili vas mogu častiti, jer znaju da novac nije jedina vrednost u životu – za razliku od korporacija koje žele da isfinansiraju svoj populistički imidž trocifrenim profitnim stopama. I to je trend – bogati se ubrzano bogate. Zato sledeći put kada budete želeli da potrošite novac na neki proizvod ili uslugu, prvo razmislite dobro o tome koga ćete podržati. „Sam svoj gazda“ je prinuđen da bude inovator i opstane na tržištu, prilagođavajući se kupcima i nudeći optimalan odnos cene i kvaliteta. Korporacije koriste svoju dominantnu poziciju i ugovore o plasmanu sa velikim trgovinama da bi uvećale profit primarno, dok je kvalitet sekundaran (iako svi tvrde da imaju proizvod vrhunskog kvaliteta – kako utvrditi ko je u pravu?).
***
Ako vaše ideje nisu prihvaćene, zapitajte se da li je problem u vama ili u organizaciji u kojoj ste trenutno, a onda produžite dalje i pronađite plodno tlo za potencijal koji posedujete.