Istina ili laž, pitanje je sad?

Pronađite mi jednu osobu koja nikada ni o čemu nije slagala… Ne trudite se, jer – ne postoji. Svi lažemo, retko ili često, iz ovih ili onih razloga, druge ili sebe, to je zajedničko svim ljudima. Samo povodi čine razliku. Takozvane „bele laži“, ali zaista takve, a ne one koje ljudi u svojim glavama predstavljaju kao „bele“, želeći da opravdaju svoje postupke, mogu biti dobronamerne i učinkovite. Kao takve, one su poželjne ako imaju opravdanje. Istina, premda neophodna, često nije prijatna. Ako samo razmislite i obratite pažnju, uvidećete da je čitav svet oko nas satkan od laži, kako „belih“, tako i nažalost od onih „crnih“, i da odmalena, uglavnom nesvesno, laganje usvajamo kao model ponašanja. Nećete otvoreno reći prijateljici da joj haljina loše stoji, već ćete sugerisati da nešto drugo obuče, šefu nećete prijaviti da ste išli na razgovor za posao u drugu firmu, nego da vam treba slobodan dan, roditelji neće reći deci da su bolesni jer ne žele da budu na teretu itd. Sve navedeno, a još bezbroj je primera, predstavlja prećutkivanje istine, odnosno – pasivno laganje radi zaštite od neprijatnosti. Motivi su brojni, ali se uglavnom svode na to da nekoga ne želite da uvredite ili povredite, da hoćete da izbegnete neugodnu situaciju. Dobronamerno je i tzv. „motivaciono laganje“, kada, želeći da nekoga ohrabrite i „gurnete napred“, hvalite njegov trud, rad, rezultat, izgled, iako možda nema realnih razloga za to. Laganje se kao motivacija koristi kao metodičko sredstvo u školi, u emotivnim odnosima između partnera, u porodici od strane roditelja kako bi se kod deteta podiglo samopouzdanje, među prijateljima, kolegama itd. Primera je mnogo i svakodnevno se sa njima susrećemo tokom celog života i prihvatamo ih kao uobičajene stvari koje se podrazumevaju, ne doživljavamo ih kao laži. One to zapravo jesu, ali vas zbog njih neće mučiti savest niti će vas neko negativno okarakterisati, jer – imate cilj koji je opravdan i pritom nikoga ne povređujete.

One druge, „crne“, aktivne laži imaju cilj da nekoga uvrede, povrede, unize, nemaju humanu niti etičku motivaciju i njima se može služiti samo određeni soj ljudi. Drugi nemaju srca ili stomak za njih. Uglavnom je reč o zlim ljudima, iskompleksiranim i nezadovoljnim sobom. Svesni da sami ne poseduju vrednost, satisfakciju pronalaze u pokušajima obezvređivanja drugih kroz kritikovanje, ismevanje, ponižavanje. Dobar čovek nikada neće biti izrazito arogantan, prepotentan i superioran. Veliki ljudi nemaju potrebu da se dokazuju niti da pred drugima izigravaju veličine. Lepo su vaspitani i imaju manire. Danas je „sramota“ biti kulturan, jer se kultura često percipira kao slabost. Veliča se kult „snage“ – agresivno ponašanje, blazirani osmeh, stav. Neophodno je pokazivati moć i silu. Sve je to predstava i gluma. Verujem da bi u situaciji prave opasnosti takvi ljudi bili najveće kukavice. Da li znate da vikanjem i neprijatnošću prema drugima demonstrirate samo nesigurnost? Zagledajte se u dubinu svoje duše… Ili je to previše strašno? Da li ste zadovoljni?

U laži su kratke noge (i lomljive) i ne možete život bazirati na lažima. Ili možete, ali da li je to život? U poslu su laži neminovne i svakodnevna su pojava. A ne moraju biti… I ne treba da budu. Laž je oružje onih koji nemaju druge kvalitete, pa se bore prljavo. Ja sam iskrena, kao dete; na licu mi možete pročitati da li sam srećna i vesela, ili tužna i nezadovoljna, zabrinuta… Dar taktiziranja i veštog prikrivanja emocija nisam savladala ni nakon dvadesetogodišnjeg radnog iskustva u kompanijama, koje svoje postojanje baziraju na tome. Doduše, nisam ni pokušavala, jer smatram da to nije pošteno i da je mnogo bolje kada je čovek iskren i direktan. U poslovnom svetu se očekuje i podrazumeva da budete prilagodljiv timski igrač, koji nema prava da iskaže svoje mišljenje, ali ima obavezu da prihvati tuđe. To vam, naravno, niko neće neposredno tražiti, ali ćete već sami shvatiti posle kraćeg vremena. Vi svakako imate pravo da pokažete svoj integritet, ali nećete napredovati u skladu sa očekivanjima i zaslugama. Samo je pitanje vremena kada ćete sići sa „vrteške“ i da li ćete se tom prilikom slomiti i oštetiti. Ljudi „setovani“ na istinu se teško uklapaju u korporacijske kolektive; ako to i uspeju, u večitom su raskoraku.

***

Više istine i iskrenosti, a manje pretvaranja i laži – svet bi tada bio prijatnije mesto za život.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Pinterest