Dajete sve od sebe da budete najbolji što možete, radite i više od onoga što je u opisu vašeg radnog mesta, uvek ste dostupni kada zatreba vaša pomoć. Svesni ste visokog nivoa svoje inteligencije i svojih sposobnosti, ali ipak i dalje radite na njima, želeći da budete još bolji. Svaku novu informaciju i znanje doživljavate kao blagoslov jer ćete zahvaljujući njima biti uspešniji u svom poslu. Koncentrisani ste na svoj rad i uvereni da će rezultati uskoro biti vidljivi. A onda se jednog dana trgnete iz utopije u koju ste ѕе tako lepo ušuškali u svojoj glavi, i zapitate se: koliki je uistinu moj doprinos unapređenju kompanije, čemu služe bezbrojni izveštaji, prezentacije i analize (da li to neko čita?), kako se zaista napreduje u korporaciji, koje kompetencije i osobine moram da imam da bih se makar za nivo više pomerio sa ovog mesta?
Znanje je za svaku pohvalu. Sposobnosti su veoma važne. Ali – sve to nije dovoljno. Možda je od najveće važnosti da budete obavešteni i da znate čitati između redova. Informacije kojima raspolažete i koje mogu, ako se za to ukaže zgodna prilika, biti upotrebljene protiv nekoga su „najdragocenije znanje“ koje imate. Da li ćete i u kolikoj meri biti opskrbljeni „važnim“ znanjima zavisi, između ostalog, od pozicije na kojoj se u firmi nalazite. Personalni asistent i vozač su najbolje obaveštene osobe u tom smislu; njihova prednost je bliskost sa „glavom“, što im omogućava da znaju i ono što niko drugi u firmi ne zna. Zahvaljujući tome, one uživaju poseban status. Svaki zaposleni koji, na osnovu svoje pozicije, sticajem okolnosti ili čak sasvim slučajno postane „osoba od poverenja“, ako uz to još ima i razvijene sposobnosti manipulacije, može postati veoma moćan i dobiti titulu tzv. „konsultanta iz senke“. Da, to je pravi izraz, s obzirom na to da je mrak omiljena teritorija ovakvih ljudi, kao i „lov u mutnom“. Oni ne poštuju profesionalna pravila, zaobilaze ih, jer su privilegovani „konvertibilnim znanjem“. Ovakvi metodi napredovanja šire se kao zaraza, jer zaposleni lako uviđaju uzroke i posledice – shvataju šta im je za uspeh potrebno. Postaju gladni informacija. Razume se, ne onih u vezi sa poslom. Najveću zainteresovanost pokazuju oni koji nemaju druge adute.
Poseban fenomen u korporativnom svetu predstavljaju „pauze za pušače“. Da, to vam je kao zaseban sektor sa sopstvenim ovlašćenjima. Ovo slobodno vreme, odušak od posla i napornog dana, idealna je prilika da se od poslovnog pređe u neformalni odnos, ljudi se zbliže, opuste, razgovaraju o temama koje se ne tiču posla… Međutim, razgovor o poslu je ipak ključan. „Word of mouth“ po kuloarima postala je najvažnija sporedna stvar na poslu. S obzirom na to da nisam pušač, ostajala sam uskraćena za mnoge bitne informacije, koje direktno ili indirektno imaju veze sa poslom. Mislim da je to diskriminacija prema nepušačima, koji ne mogu da se poslovno socijalizuju. Želja da budem obaveštena i u toku, zarad uspeha u poslu, navela me je da, nakratko, postanem deo grupe koja uživa u nikotinu. Posle dve nedelje pasivnog pušenja i gušenja u maloj prostoriji gde su se odvijala ova okupljanja, shvatila sam da ja ipak ne pripadam tamo. To su ljudi koji se druže van radnog vremena; zato su kasnije dolazili na posao, išli na duge ručkove, kasnije odlazili s posla, često ostajali do kasno uveče. Nisu imali prijatelje van posla, pa su im se privatni i poslovni svet slili u jedno te isto. Nisam imala ništa zajedničko sa tim ljudima, pa je moj pokušaj „uklapanja“ unapred bio osuđen na neuspeh. I zadovoljna sam što je tako. Jer kada imate prijatelje ili rođake na poslu – to obavezno remeti objektivnost i profesionalnost, što se dalje loše odražava na posao i dovodi do grešaka i u proceni i radu. U praksi postoje različite teorije i korporativne kulture o dozvoljenoj bliskosti kolega i poslovnih partnera. Neke kompanije ne dozvoljavaju, recimo, da zajedno rade bračni partneri, neke imaju izrazito formalnu organizaciju, a ima i onih koje promovišu igrice i opuštenu atmosferu tokom radnog vremena. O ovome se, naravno, može diskutovati, i svako može imati svoje mišljenje i argumente za i protiv. Ja smatram da – ako na poslu ima više „intime“ nego što uobičajena poslovna komunikacija nalaže – to otežava i usporava rad. Međutim, s obzirom na to kolikim materijalnim potencijalima raspolažu velike korporacije, ovakve greške se tolerišu pa ćete uvek dati priliku i priznanje nekom sebi bliskom (prijatelju, rođaku…), a ne nekome ko to više zaslužuje.
Poslovna i vanposlovna druženja su idealna prilika za unapređenje, jer ako ste rečiti i snalažljivi, možete ih iskoristiti za samopromociju, tako da nadređeni lako stekne pozitivan utisak o vama i vašim sposobnostima. Suština je u drugom planu, jer je sve postalo površno. Reči i prezentacija su ono što se računa. Izreka: „Dela govore više od reči“ se u današnje vreme transformisala u obrnutu verziju: „Važne su reči, a ne dela.“ Sve me ovo podseća na Šeherezadine priče iz Hiljadu i jedne noći, samo što motiv nije očuvanje života, već uništavanje života drugima. Da bi sebe uzdigao i prividno učinio boljim, karijerista često govori negativno i sa omalovažavanjem o drugima, kako kroz neprimerenu šalu, tako i kroz preuveličavanje. Motiv osobe koja „lobira“ protiv vas uglavnom je zasnovan na netrpeljivosti. Ona vas doživljava kao smetnju. Tako se, na delu, preko reči, sprovodi negativna selekcija. Loše vibracije i energetski vampiri su jedan od glavnih podrivača korporacija.
Dakle, ako se ne trudite da znate sve o svima – vi ne radite dobro svoj posao, odnosno ne ulažete dovoljno u njega. To ulaganje podrazumeva stapanje privatnog i poslovnog u jedno, premda je opštepoznata stvar da je to velika greška. Jer – reč je o dvema potpuno različitim sferama, koje bi trebalo držati strogo odvojene. Međutim, sa razvojem digitalizacije, ova granica se spontano gubi i sve može biti transparentno onoliko koliko želite (ali i više od toga!). Iz fotelje možete otvoriti svoj svet za druge i posmatrati tuđi. Koliko god bilo zabavno u početku, vremenom ta „sloboda“ počinje da smeta. U virtuelnom svetu gotovo svi pokazuju samo najlepši i najbolji deo sebe, pa je diskutabilno koliko su informacije koje verujete da ste dobili ovim putem zapravo istinite. Potrebno je da zadržite svoju privatnost za sebe i svoje najbliže. Šta radite privatno – treba da ostane nepotrebno znanje za druge, inače reč privatno gubi smisao. Preterano deljenje intime sa nepoznatim svetom nije samo neukusno i nekulturno već i nepoželjno i rizično, jer vaš uspeh i napredak mogu biti podstrek ogovaranjima, zavisti, lošim reakcijama. Savremeni čovek, nažalost, zaboravlja da je mentalna higijena važnija od svih drugih.
***
Informacija jeste moć, ali treba znati s njom. Ne spuštajte se nikada i ni zbog čega na nivo spletkarenja. Ne postoji lestvica u hijerarhiji napredovanja koja vam uistinu može nadoknaditi gubitak obraza.