Da biste uopšte razmišljali o lestvici uspeha i napredovanja u korporaciji, morate, logično, pružiti vrednosti koje opis vašeg radnog mesta zahteva (ili ne zahteva) i time zadovoljiti kriterijume koje postavlja menadžer. To možete postići kao – dobar radnik, a ako to niste, ili niste u dovoljnoj meri, možete do cilja stići i kao – dobar neradnik. Da, upravo tako, niste pogrešno pročitali – najvažnije je da u onome što radite/ne radite budete dobri. U prvom slučaju, vi ste achiever – izvršilac: vredno i predano pomažete u izvršavanju radnih zadataka (u većini slučajeva to „pomaganje“ znači da čitavu realizaciju obavljate jedino vi) kako bi se na kraju postignutim rezultatima hvalio neko drugi i zahvaljujući vašem znanju za sebe dobijao poene. To što ste sposobni i radni neće vam biti od značajnije pomoći u građenju karijere – uspećete jedino ako ste ambiciozni i spremni da se uporno i grčevito borite za svoja prava. U suprotnom, ukoliko ste skromni, pomirljivi i povučeni – bićete marginalizovani. Zapravo, ako ste samo dobar radnik – marginalizovani ste odmah na početku, jer kao takvi, potrebni ste samo onima umesto kojih radite posao, dok iz vas ne iscede i poslednji atom snage. Ostalima ćete uvek smetati „bez razloga“, jer ćete ih svakim svojim uspehom i radom podsećati na njihov neuspeh i nerad. Opšte mesto u korporacijama je da dobri radnici uvek smetaju nekome zbog svojih istinskih kvaliteta i postignuća o kojima se priča, te uglavnom odu, pod internim pritiskom (push), ili zato što im je neko drugi, primetivši njihov rad i uspeh, dao bolju ponudu (pull). Dakle, ne dozvolite da vam pamet, sposobnost za izvršavanje zadataka, vrednoća i predanost poslu budu jedini aduti jer – nisu dovoljni. Imate jaku konkurenciju – dobre neradnike – usavršene demagoge, manipulatore i zabavljače, koji menadžeru pružaju nešto mnogo važnije od vašeg intelekta i uspeha: svojevrsnu ego-ekstazu. Njihovo osnovno oružje su reči, i to prazne reči, koje ne prate delo ili bilo kakav radni proces. Način na koji pričaju o poslu i svojim poslovnim planovima (jer uvek su to još uvek – samo planovi) čini da zaboravite šta je trebalo da urade. Možete ih vrlo sažeto a tačno okarakterisati, narodski rečeno, kao prodavce magle, no činjenica je da tu svoju maglu prodaju, i to dobro. U ulozi dobrih neradnika često se najbolje snalaze žene, i to je istina, bez ikakvih seksističkih konotacija. Kada kažem žene, mislim, pre svega, na atraktivne žene, ali i to ne mora biti pravilo (stvar ukusa, afiniteta i mogućnosti), pogotovo ako je reč o laskanju sujeti nekog starijeg menadžera. Njima (menadžerima u poznijim godinama) je, kako bi osvežili svoj radni entuzijazam, potrebno povremeno razbijanje dosade: oni žele da im se neko divi, uveseljava ih pohvalama, šalama, anegdotama, prijatnim ophođenjem ili poklonima, da im svojim ulizivačkim nastupom potvrđuje moć i autoritet – ako u jednom danu dobiju sve to, na kraju je nevažno da li je „izvršilac dužnosti“ prvoklasna lepotica ili samo ambiciozna ulizica. Naviknuti na klanjanje ženskih „podanica“, ovakvi menadžeri imaju sindrom „boga“ kome je potrebno prinositi žrtvu, i iskreno su iznenađeni i začuđeni kada neko ne želi da igra po takvim pravilima.
Dakle, čeka vas trnoviti put do uspeha. Uz rizik da zvučim obeshrabrujuće (a nije tako, samo treba biti realan), ništa nije tako jednostavno i lepo kako se to čini na početku. Dolazite u kolektiv, spremni da date sve od sebe kako biste postigli uspeh, a onda vrlo brzo shvatite da to nije dovoljno i da tek treba da učite, ali ne toliko o konkretnom poslu koliko o borbi za prevlast. Na fakultetu se uglavnom uči samo teorija, ili se simuliraju idealna poslovna okruženja (koja u realnosti ne postoje, ili su izuzetno retka). Pretpostavke za case study su vrlo jasne i prikazane su u jednostavnom koordinatnom sistemu sa dve ose. Sa druge strane, u realnosti, sve dobija specifičnu dubinu i značaj, i neophodan je „3D čitač“ za opstanak. Da, iza svega uvek postoji neki skriveni interes, neka vešto upakovana istina, koju neiskusno oko posmatrača nije sposobno da vidi isprve. Kasnije se, sa vremenom i iskustvom, sposobnost „čitanja“ produbljuje i razvija, pa možete igrati po novim pravilima. A dok to ne naučite, profesionalna znanja koja posedujete neće biti od velikog značaja u gore navedenoj borbi.
***
Istina o napredovanju: „Jedan čovek koji se uzdiže uvek će imati neprijatelje.“ Zato, ukoliko ste odlučili da je uzlazna putanja vaš smer kretanja, dobro obratite pažnju na to ko vas na njoj prati i šta se sve od vas zahteva da uradite kako biste je ispratili do njenog vrha.