Znanje je najbolje oružje za svaku borbu u životu, pa i za one na poslu, ali ljudi koji ga nemaju – odabraće ono koje im je dostupno. Za prikrivanje istine o tome da nema neophodnog znanja i umeća uvek je potreban neki vid manipulacije. Mada, ne budimo prestrogi, i za to je potrebno biti sposoban i dovoljno pametan. Skretanje pažnje sa sebe i prebacivanje odgovornosti na druge omiljeni je model ponašanja svih manipulatora, jer se u praksi pokazao kao učinkovit. Poslovni sastanci predstavljaju njihov omiljeni poligon za performans ega. Jedino tamo gde sve ječi od praznih priča i nelogičnosti, njihovo neznanje može izgledati kao znanje, neupućenost i neobaveštenost kao zauzetost drugim, važnijim stvarima, nekultura i prostakluk kao spontanost, a vređanje i omalovažavanje kao vaspitno dobrodošla metoda. Zapravo pitanje je da li nekome to izgleda tako kao što sam napisala – mislim da svi učesnici u performansu znaju o čemu je reč – ali zvuči prihvatljivo. Ipak, nije lepo otvoreno i direktno maltretirati saradnike.
Poslovni sastanci u korporacijama imaju niz mana: beskrajna retorička pitanja i jalova objašnjavanja, takmičenja u demonstraciji znanja, predugo traju, često postoji skrivena agenda… Mogla bih nabrajati unedogled… Nikada ih nisam volela. Oduvek su mi više ličili na loše izrežiranu pozorišnu predstavu sa jeftinim glumcima nego na konstruktivni oblik razmene bitnih informacija i predloga radi planiranja budućih akcija i ostvarenja poslovnih ciljeva. Mislim da se svaki sastanak može završiti relativno brzo i sa konstruktivnim rezultatima, ako je unapred pripremljen, što podrazumeva da su učesnici upoznati sa materijalom, da su već pripremili svoje statuse i naveli potencijalne probleme o kojima treba diskutovati. Bitno je da postoji dobar moderator sastanka, koji će usmeravati tok i po potrebi zaustavljati skretanje sa teme. Ovo se odnosi na projektne sastanke – kada određeni poslovni plan treba realizovati. Postoji, međutim, i druga vrsta sastanaka, specifičnih za korporacije, koji su besmisleni sa tačke poslovanja, ali ne i sa tačke upravljanja ljudima. Oni su prava „gladijatorska arena“ u kojoj se napadaju članovi tima, kako bi se uspostavio i učvrstio sistem moći. Dominiraju, naravno, manipulatori – nasilnici, jer oni su najbolji u kreiranju spletki, i to im je jedina uska specijalnost, a ona je najpotrebnija na ovakvim sastancima. Interesantno je da najpre pokušavaju da budu neodoljivo harizmatični i šarmantni, gotovo zavodljivi u svojoj retorici, ali ako ne radite ono što oni žele, ubrzo pokažu svoju pravu prirodu nasilnika. U psihologiji se to zove – sociopata, osoba koja ima antisocijalni poremećaj ličnosti (ASPD). Budite obazrivi i čuvajte se ako je neko izuzetno ljubazan sa vama – možda samo ima neki interes. Neko me je pametno posavetovao da kada želim da upoznam nečije pravo lice, iznerviram tu osobu, kako bih videla spontanu i emotivnu reakciju, jer u teškim trenucima najrealnije vidite kakav je neko zaista. Ovakav pristup zove se metoda isterivanja vuka iz ovčije kože.
Da sumiramo, manipulatora možete prepoznati po ovakvom ponašanju:
– prebacuje odgovornost na druge;
– ili je bučan (kada napada nekog), ili ne progovara (jer ne zna);
– stalno zapisuje nešto, uglavnom sa negativnom konotacijom i radi kritike;
– pretvara se da nije informisan, a u stvari vrlo dobro zna o čemu je reč;
– ponižava druge, dovodi ih u neprijatne situacije i degradira ih;
– skreće pažnju sa pravih problema ili se koristi zamenom teza;
– promoviše banalnosti;
– promoviše sebe;
– jedno priča, drugo radi, treće misli;
– nije transparentan u radu – neke informacije uvek zadržava za sebe, kako bi imao kontrolu;
– iznosi poluistinu – iz konteksta izvlači delove koji mu odgovaraju i to populistički potencira kako bi sebe uzdigao;
– najavljuje nešto u perspektivi, ali ne može da kaže šta;
– glumi da je ljut i preti da više tako ne može (da će neko snositi odgovornost, ali nikako on);
– koketira između asertivne, pasivno-agresivne i otvoreno agresivne komunikacije;
– „drži šargarepu“ ispred nosa vrednim članovima tima;
– konstantno dovodi u situaciju neizvesnosti i zastrašuje;
– verbalno napada neistomišljenike i obeshrabruje iznošenje drugih ideja;
– ne pokazuje empatiju, nema saosećanja ni razumevanja za druge ljude, osim ukoliko u tome ne vidi šansu za ličnu korist;
– neodgovoran je i neprofesionalan, i koristi druge ljude da bi ostvario svoj cilj;
– ne poštuje norme i namerno krši zakone i prekoračuje svoja ovlašćenja, jer sebe smatra superiornim, tako da za njega ne važe pravila.
Manipulatora, naravno, ima svuda i na svim nivoima poslovanja, ali zaposlenima se o glavu najviše obija ukoliko je ta osoba ona na čelu, od koje zavisi njihova sudbina na poslu. Kada kompaniju vodi čovek koji je neobrazovan, a pri tom je i pokvaren – to je najgora moguća kombinacija koja može zadesiti i vas kao zaposlenog i kompaniju. Sa neobrazovanošću ćete se nekako i izboriti, jer uvek ima onih koji će biti „obrazovani umesto njega“, ali ako je loš čovek – onda svi trpe. U svim kompanijama, kao i uopšte u životu, ima tih ljudi sa „falinkom“. Ali naravno, nije isto da li falinku ima neki zaposleni ili čovek koji odlučuje o svemu. Falinka je, u početku, nedostatak iskrenosti – najpre prema sebi, a onda i prema drugima. To nemanje iskrenosti ima svoje razloge. U suštini, ove osobe su željne pažnje i samopotvrđivanja, ali budući da ne poseduju realne kvalitete, plasiraju iluziju o navodnim kvalitetima i sposobnostima, stavljajući se u fokus svega što se dešava. Jedan od retkih istinskih kvaliteta je to što su odlične u samopromociji, jer su izuzetno ambiciozne. Kako vreme prolazi, apetiti rastu, ali raste i njihova bezosećajnost. Svako raspolaže resursima koje poseduje: „Ko ima čekić, sve mu liči na ekser.“ Shvataju da moć i strahovlada (u svetu sa „falinkom“) uspešno kompenzuju istinske vrednosti, te počinju sa pomeranjem granica svog bezobrazluka, samo zato što im se – može. Obuzima ih osećaj uzbuđenja kada primete da ih se neko plaši, a ne prija im kada shvate da je neko imun na njihovu moć i zastrašivanje. Oko sebe uvek imaju dežurne poklonike, koji će hraniti njihovu sujetu.
Takav čovek – neobrazovani i nestručni manipulator – uživa u poslovnim sastancima, pravim malim pozorišno-korporativnim predstavama. Ukoliko se smejete glupostima koje čujete, biće uvredljivo i može biti veoma loše po vas; ako plačete zato što ne smete da reagujete na gluposti onako kako biste hteli, biće ponižavajuće. Dakle, pokazivanje bilo kakvih iskrenih emocija nije preporučljivo. Komunikacija sa takvim ljudima nije moguća jer je besmislena. Manipulatori, jednostavno, pričaju svoju priču, premda ona ne odgovara činjenicama i realnosti, i ne prihvataju drugo mišljenje; prikrivaju informacije ili izvlače reči iz konteksta svaki put kada im se neko suprotstavi.
Manipulacija je samo agresivna forma motivacije – da neko uradi ono što je u interesu „nasilnika“.
Autor: Dobra Odlučić