„U životu je dovoljno biti pametan samo dva puta:
kada birate zanimanje i bračnog druga.
Ko oba puta promaši,
mora biti pametan celog života.“
Duško Radović
Čestitam vam ako ste dobili posao, divno je što ste zaposleni… Poželeću vam da budete to još dugo vremena samo ako je posao – vaš posao, onaj koji vas ispunjava i čini da to budete vi. Ako pak nije tako, poželeću vam da se u najkraćem mogućem roku rešite trenutnog i nađete novi, odgovarajući – onaj zbog kojeg ćete biti srećni i ispunjeni, jer to je jedino što je istinski važno…
Posao je sastavni i neraskidivi deo našeg života. S obzirom na to koliko vremena provodimo radeći i u kolikoj meri se raspoloženje kreirano na radnom mestu prenosi na privatni život – gotovo je nemoguće potpuno odvojiti poslovno i lično. Međutim, iako se, vremenski i emotivno, preliva na druge sfere vašeg života, posao nikako ne bi trebalo da vas definiše, već da vas – ispunjava. Potpuno je pogrešno identifikovati se sa funkcijom koju trenutno imate na poslu. Naravno, lepo je imati titulu i sve privilegije koje uz to idu, ali nije u tome suština. Sve to je površno i privremeno. Za kvalitetan i dugoročan poslovni odnos (isto važi i za međuljudske odnose) važno je ono što se ne vidi spolja. Osmeh na vašem licu pokazaće da li ste odabrali pravi posao, da li je kompanija ona prava i da li vas ispunjava ili ograničava titula koju imate. Neko mi je jednom rekao: „Sve što možeš je lako, a sve što ne možeš je teško.“ To je tako jednostavna istina! A sve što obavljate sa lakoćom – jeste vaš pravi put. Time treba da se bavite. Ispitujte svoje talente, možda još niste otkrili svoju pravu vrednost. Smatram da svaki čovek ima neki talenat, samo ga treba otkriti. To je prava sreća – otkriti svoj talenat i raditi na njemu. Nažalost, mnogima život prođe, a da nisu ni svesni svojih sposobnosti. Uglavnom ih bavljenje pogrešnim poslom odvede na krivi put. Zato ne dozvolite da vas posao kojim se bavite ograničava u ispitivanju sopstvenih granica. Nijedna plata ni titula ne može ni približno zameniti onaj osećaj koji imate kada radite posao koji volite i za koji ste predodređeni. Pokušajte da sami sebi najiskrenije odgovorite na pitanja koja se tiču vašeg odnosa prema poslu koji radite. Koji je moj primarni motiv da ovo radim? Da li mene ispunjava ovaj angažman? Da li verujem u to? Da li sam srećan?
Možete birati: 1) da budete u skladu sa svojim bićem, ili 2) da budete pobednik u svom poslovnom okruženju po svaku cenu. Ukoliko se opredelite za opciju 1 – imaćete duševni mir i svest da radite dobro i da ćete zbog toga na kraju biti nagrađeni, na ovaj ili onaj način. Ukoliko se opredelite za opciju 2 – imaćete površnu satisfakciju moći, uticaja i bogatstva, zasnovanu na obmanama, lažima i prevarama. Opcija koju birate definiše vas bolje od bilo kojeg testa ličnosti. Možda ćete se zaleteti da odaberete drugu, jer primamljivije zvuči, ali – ako ste pre svega čovek, vrlo brzo ćete se predomisliti i držaćete se svog dragocenog mira. Korporacije nisu samo poslovni već i sociološki fenomen, koji stavlja na ispit čovekovu savest i mentalnu snagu.
Najvažnije od svega je da volite svoj posao. Za odlično obavljanje posla neophodne su – emocije. Verovatno ste očekivali da ću napisati objektivnost, profesionalnost, usredsređenost i sl., ali ipak ne – najpre ljubav prema poslu! Kao i u životu, ništa bez emocija. One su primarni „driver“ za posvećenost svemu što činimo. Ako je samo razum uključen i orijentisani ste isključivo na praktičnost – imaćete rezultate, naravno, ali oni neće biti vrhunski. Morate voleti svoj posao da biste mu se posvetili maksimalno i u njemu bili najuspešniji. Za više od 100% neophodne su emocije. Treba ih kontrolisati, ali ne i isključiti. Međutim, kada se emotivno vežete za posao, biće vam neophodna lavovska jačina da izdržite kada nastanu „problemi u raju“.
Posebnu lepotu posla za mene je činilo to što sam svake godine radila na različitim, drugačijim projektima. To mi je bilo istinsko uživanje, jer nisam stvorena za rutinski posao. Jedino ako odaberete pravo zanimanje, možete raditi sa entuzijazmom i verom. Vrhunski pekar, vrhunski trgovac, krojač, vinar, vlasnik restorana, računovođa, moler, saobraćajni policajac, profesor – samo se morate pronaći u svojoj oblasti. Ipak, koliko god da volite svoj posao i uživate u njemu, stvari se mogu promeniti, jer se i ljudi menjaju, sve je podložno promenama. Sasvim je prirodno da vremenom, iz nekog razloga, poželite da promenite profesiju, i ako je to ono što uistinu želite, a ne samo trenutna faza – učinite to. Zašto ne biste? U nekim razvijenim zemljama to je uobičajena pojava, prihvatljivo je i lako izvodljivo, dok se u našim uslovima ljudi na ovakav korak uglavnom opredeljuju samo ako su prinuđeni na njega. Kada, recimo, u Americi osoba u pedesetim godinama poželi da promeni profesiju, niko je ne gleda sa čuđenjem. Kod nas, jedino muka može da vas natera da promenite profesiju, a onda vas sa žaljenjem gledaju i komentarišu vaš potez, dok ne postanete uspešni. Onda se stav menja: svi čestitaju na hrabrosti i odvažnosti, i kažu kako su sve vreme verovali u vas… Treba biti otvoren za novitete, jer nam radoznalost daje životni impuls. Menadžer u korporaciji postaje bloger ili pokreće proizvodnju zdrave hrane ili piše knjigu… Zašto da ne? Sve je moguće i sve je izvodljivo. Keep your options open.
“Radite ono što volite, i nikada nećete raditi.”