Nepisano pravilo o nužnosti odvajanja poslovnog i privatnog gotovo da se i ne primenjuje u praksi. Međutim, potreba da se o nekome nešto sazna nije jedini motiv za brisanje ove granice. Suštinske razloge treba tražiti dalje.
Omiljena navika svih korporativnih politika je konstantno promovisanje timskog duha, što u svojoj preteranosti veoma često podseća na afirmaciju sekte. Budite deo tima u prevodu znači – nemojte biti drugačiji. Prihvatanje različitosti je dozvoljeno sve dok se „pomerate“ unutar šablona i ne „talasate“. Očekuje se da se uklopite u sistem, a promoviše se poštovanje različitosti. Ako ne pripadate nijednoj grupi, slobodni ste, ali usamljeni. Zato ljudi i na poslu traže grupu kojoj će „pripadati“; pre svega zato što im to, posredno, kompanija nameće, a onda i stoga što im to nameće njihova priroda – da stanu u kalup, jer tu im je najudobnije. Potreba za pripadanjem utkana je u čovekovo ja, ljudi su socijalna bića i podrazumeva se da će uvek želeti da budu sastavni deo nekog konteksta. Korporacije veoma vešto, odmah na početku, koriste ovu čovekovu potrebu za uklapanjem. Međutim, iluzija o timskom okruženju, koje brine kao porodica, samo je na određeni rok. Vremenom postajete svesni svih „pravila“ koja morate poštovati i „uslova“ koje morate ispuniti da biste se tako i osećali. „Dok si pod mojim krovom, slušaćeš moja pravila.“ Ako ne slušate, onda će vas „porodica“ ukinuti (cancel koncept). A način na koji se oprosti od svojih bivših zaposlenih mnogo govori o toj „porodici“. O tome bi trebalo više pričati…
Međutim, biti društven ne znači isto što i uklopiti se u kalup. Možete biti socijalnо biće i biti jedinstveni i svoji. Da li ćete – to zavisi od mnogo faktora, a oni najvažniji, prvi, formiraju se još u detinjstvu. Želeći da osiguraju budućnost svoje dece, roditelji često stvaraju „kartele“ u kojima združuju decu istog ili sličnog socijalnog statusa. Kupuju im samo najpoznatije i najmodernije brendove garderobe, opreme, mobilnih telefona i sl., stvarajući im pritom pogrešnu sliku da je spoljašnjost važnija od onoga što je unutar čoveka. Mentalni sklop se formira još od najranijeg detinjstva i, kako rastete, postepeno počinjete da ocenjujete i prihvatate ljude oko sebe na osnovu statusnih simbola. Moje iskustvo potvrđuje da su mnogi odrasli još uvek ta deca koja će odabrati druga ili drugaricu na osnovu izgleda ili garderobe. Česta tema neformalnih okupljanja ljudi s posla je – ko je šta obukao i kako mu stoji, a razgovori o tome su propraćeni podsmešljivim komentarima ukoliko ono što je na repertoaru nije po ukusu publike. Ovaj vid ponašanja podseća na školske dane i vraća u vreme kada se klinci bore za popularnost. I sada je tako, pogotovo u onlajn svetu: broj pratilaca, lajkova, reakcija i komentara pokazuje kolika je nečija „vrednost“. Dakle, sve se svodi na formu, a sadržaj čak i ne mora da postoji.
Ljudi su socijalna bića i većini je neophodno društvo da bi se osećali sigurno, ispunjeno, potpuno, srećno… Čovek uglavnom ne može ili ne želi sam. Udružuje se sa drugima kako bi ostvario neki cilj. Primera je mnogo, a svode se na to da je svakome u nekom trenutku potrebna pomoć ili podrška. Na taj način se stvara međuzavisnost jedinki. Po ovom principu funkcioniše svaki kolektiv, pa i onaj korporacijski. I ničeg lošeg u tome ne bi bilo da na kraju ne dođe do gušenja i potpunog gubljenja individualnosti. Na kraju, vi kao jedinka prestajete da postojite, a možda niste ni svesni toga i živite u zabludi kako ste se lepo uklopili.
U organizacijama vaše ja prestaje da postoji jer prelazi u njihovo mi.
Budite svesni toga i birajte društvo!