Dok sam bila redovan student na Univerzitetu, radila sam tri (da, 3) posla. Jedan posao sam obavljala u kancelariji za studentsku finansijsku pomoć na postdiplomskim kreditima i stipendijama; drugi je bio na recepciji u poznatom hotelu pored mog univerzita u Brkliju. a treći rezervacija hotelskih soba putem telefona u istom hotelu. Svaki dan u nedelji, bez izuzetka, žonglirala sam između ovih poslova.
Na prvi pogled, bila sam vredna i vrlo odlučna da ne uzimam studentske kredite (uzela sam najmanji mogući) i zahvalna, što sam kao stranac, dobila stipendiju koja pokriva školarinu na prestižnom univerzitetu. Iskreno, postojao je deo mene koji je uživao u tome što sam uvek zauzeta (bila sam uvek previše aktivno dete, koje je hvaljeno zbog sposobnosti da obavi više stvari istovremeno), ali kako sam dublje ulazila u ovaj obrazac preterivanja – nešto potpuno novo isplivalo je na površinu – nesposobnost da tražim pomoć, nesigurnost oko novca i snažno uverenje da moram sve da radim sama.
Ova stil života, međutim, uzeo je svoj danak. Nakon diplomiranja na univerzitetu, preuzela sam poslove koji su testirali moje mentalne i fizičke sposobnosti (na primer, radila sam najmanje 60+ sati nedeljno u investicionom bankarstvu, ), i nastavila sa preterivanjem u obavezama i profesionalno i privatno, neprekidno vrednujući više produktivnost od odmora, relaksacije, putovanja i zabave. Ovaj radoholizam i preterani rad bili su veoma cenjeni u zapadnoj korporativnoj kulturi, podržavajući moje obrasce. Uostalom, volela sam biti zauzeta kao pčela.
Verovatno ni ne treba da vam kažem, da sam jednom trenutku doživela sindrom sagorevanja.
Sigurna sam da ste čuli za ovaj termin, ali samo da dodatno pojasnim – sagorevanje je mentalno, fizičko ili emocionalno iscrpljenje, praćeno smanjenom motivacijom, smanjenom efikasnošću i negativnim stavovima prema sebi ili drugima. Drugim rečima, sagorevanje se dešava kada se više isrpljujemo nego što se odmaramo i to radimo tokom dužeg perioda. Kao što sa sigurnošću možemo očekivati da bilo koji aparat koji ne stavimo na punjenje će prestati da radi, tako možemo očekivati da ako nastavimo da se iscrpljujemo da ćemo se naći ,pre ili kasnije, na putu ka sagorevanju.
Možda ste to već iskusili, ili ste trenutno sagoreli. Možda, samo možda, osećate da nešto nije u redu i da se približavate sagorevanju?
U mom slučaju, čekala sam dok nisam sagorela, pa da se time pozabavim i nešto preduzmem. Iz dugogodišnjeg iskustva, mogu potvrditi da većina ljudi obično radi isto, iako danas postoji obilje informacija i obimna istraživanja na ovu temu, pogotovo od početka pandemije Covid. Sagorevanje nije samo prisutno kod korporativnih menadžera i preduzetnika, već je naročito primetno kod negovatelja, zdravstvenih radnika, medicinskih sestara, pa čak terapeuta.
Ono što mi je izuzetno pomoglo u sprečavanju budućih sagorevanja (i što je pomoglo i mojoj porodici, prijateljima i klijentima) je otkrivanje ranih znakova iscrpljenosti i preduzimanja mera odmah.
Ako niste sigurni kako to učiniti, uzmite olovku i papir i dozvolite sebi da završite sledeće rečenice. Nemojte previše razmišljati ili analizirati, samo pišite.
- Izgoreo/la sam kada…
- U svom telu osećam…
- U ovaj stanje sam došao/la zato što…
- Traženje pomoći za mene znači…
- Pauza ili usporavanje za mene znači…
- Moj sopstveni destruktivni stav je…
- Šta bi trebalo da se promeni kako ne bih izgoreo/la…
Da li ste primetili nešto u napisanom vredno daljeg istraživanja?
Ispod je par praktičnih načina koji vam mogu pomoći da sprečite sagorevanje:
- Uključite pauze u svoj raspored koje podrazumevaju vreme bez ekrana.
- Provodite vreme napolju i u prirodi.
- Zapišite stvari koje vas čine energičnim i pozitivno doprinose vašem životu i postavite ih kao prioritet da to radite bar jednom dnevno.
- Razmotrite uključivanje vežbi pune svesnosti, dubokog disanja i meditacije u vaš dnevni ritam.
- Namerno stavite nešto u svoj kalendar (aktivnost za vikend, ili odmor) čemu se možete radovati.
- Prioritizujte međuljudske kontakte, druženja, san, opuštanje i pravilnu ishranu.
Da li ste već iskusili sagorevanje? Da li biste želeli da podelite svoje misli ili šta vam je pomoglo od tada?
Autor: Ana Radišić, Psiholog u privatnoj praksi