“Dobro raspoloženje se kreira dobrim delima,
kada usrećujete druge bez ikakvih očekivanja zauzvrat.”
Svi se rađamo sami i umiremo sami. Život između delimo sa ljudima koji su nam dragi (ili vremenom postaju manje dragi). Nekada vas boli kada određena osoba izađe iz vašeg života, a nekada osetite olakšanje. Razni ljudi će imati različit uticaj na vaš život i na vaše odluke. Sve je to deo procesa razvoja ličnosti. Znam, nisu nam potrebne baš sve lekcije i svi loši ljudi koji se nađu na našem putu. Ali sve se dešava sa nekim razlogom. Ključna reč je „izdržati“. Sačuvati dostojanstvo i unutrašnji mir – to je ultimativni cilj. Morate biti u skladu sa sobom da biste bili zadovoljni. Jedino ako imate svoj mikrouniverzum, koji vama odgovara i prija, možete biti istinski srećni. Za to je potrebno da dobro poznajete sebe i svoje želje…
Paradoksalno je da i u moderno doba, uz sve brojne i olakšavajuće mogućnosti ostvarivanja i održavanja kontakata, usamljenost predstavlja dominantnu pojavu u društvu. Ljudi se osećaju nesigurno i iznevereno (i privatno i poslovno), i otuda loše raspoloženje, otuda povučenost i okrenutost sebi. Do smanjenja kontakata i postepene desocijalizacije neminovno dolazi kada se ljudi razočaraju, jer – „koga zmija ujede i guštera se plaši“. Ipak, svi različito reagujemo: neko ćuti i trpi uvrede, i nastavlja da se oseća loše; neko pokušava da pobegne u svoj svet, izoluje se i baca u naručje zavisnosti od hrane, pića ili nečeg još ozbiljnijeg; neko pokušava da promeni okruženje, ali sa istom iluzijom i spiralom razočaranja; neko pravi selekciju malog broja pouzdanih prijatelja i učvršćuje sebe kao samostalnu i zrelu osobu, samoodrživu. Preporučujem poslednju opciju, ali svi znamo da to nije pravilo koje ćete, eto, tek tako, usvojiti, samo zato što vam je neko rekao da je najbolje za vas. Možda ne umete da odete, možda ne želite da odete, možda ne možete da odete…
Ako morate da ostanete u okruženju koje vam ne odgovara, tražite drugo, a u međuvremenu se svojski trudite da maksimalno sačuvate sebe. Jer ništa neće biti bitno ako se zbog toksične sredine i negativnih uticaja na kraju srušite iznutra. A negativne vibracije loših ljudi su nešto najopasnije čemu možete biti izloženi – one ubijaju polako, postepeno, čak se i naviknete na njih, dok vas potpuno ne onesposobe da se smejete iz srca.
„Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi i živeti, od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu, da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kom narodu i od kojih roditelja. Ne zaboravimo nikada da je zlo kratkoga veka i samo naizgled uspešno i blistavo. Zato na zlu, lukavstvu, prevari ne treba zasnivati ništa, pogotovo ne život. Kada bi se svi držali ljubavi, ova zemlja bi bila raj. Ali kad bi se svi držali bar onog što je malo manje od ljubavi – jer ljubav je veza savršenstva – kada bi se makar držali principa što želite sebi, to činite drugima, što ne želite sebi, to ne činite drugima, onda bi zemlja, ako ne bi postala baš raj, bila blizu raja.“
Patrijarh Pavle