Otkako se ozloglašeni virus uselio među nas, svima su nam se životi promenili. Ništa više nije isto. Možda se ova pandemija dešava s razlogom, pružajući šansu čovečanstvu da se preispita o pravim vrednostima… Svako od nas je ponešto korisno naučio u izolaciji, koliko god da nam je svima teško pala. Recimo, više vremena provodite sa porodicom, pa shvatite da li želite da se razvedete ili obnovite zavete o lojalnosti… U gradovima se prave tzv. „urban gardens“ – na balkonima se gaji povrće i voće, a ne samo ukrasno cveće. Nakon karantina i očaja provedenog u betonskoj kutiji, ljudi kupuju vikendice u prirodi. Sreća je da smo imali struju, TV i internet; zamislite na trenutak kako biste se osećali da toga nije bilo… Povratak prirodi i pravim vrednostima je ono što treba izdvojiti kao naučenu lekciju za dalje. Što se tiče kompanija, na udaru su bile, najviše, industrija zabave, turizma i ugostiteljstva. Vraćamo se bazičnim potrebama, a ne uživanju. Ceo koncept rada u korporacijama će se promeniti. Ljudi se masovno prebacuju na rad od kuće (remote) i u digitalni svet. Nema više službenih putovanja, nema team buildinga, druženja petkom uz pivo i kobaje. Oni koji se lako prilagođavaju, opstaće, a oni koji ne budu mogli, izumreće kao dinosaurusi. Sve ovo, naravno, ne znači da je ono što nam se dešava dobrodošlo, niti da je trebalo da se desi, naprotiv. Pokušavam da kažem da i iz najnegativnijih događaja možemo izaći bogatiji za pokoje korisno i životno važno iskustvo, samo ako želimo da razumemo i stvari posmatramo malo šire.
Prihvatite svoj život u trenutnom okruženju i osmislite ga tako da funkcioniše što bolje, ili ga menjajte. Raditi jednu te istu stvar iznova i iznova i očekivati drugačiji rezultat i napredak kojeg nema – Sizifov je posao, kojeg se treba manuti, a inače i jedna od definicija ludila (Ajnštajn). Život je isuviše kratak, odnosno ne znamo kada će se i kako završiti, i zato je poželjno da pronađemo sebe i svoje mesto u tom životu. Smisao je ono što nam daje snagu da istrajemo i idemo dalje. Nekome je to dete, nekome porše, nekome žena-trofej, nekome Mišlen zvezdica – šta god vas čini srećnim, ali važno je da pronađete smisao i sledite ideju vodilju. Opredelite se, i samo napred. Biće padova, naravno, ali vas oni ne smeju pokolebati i zaustaviti – to su samo prepreke na životnom maratonu, koji, hteli – ne hteli, morate trčati. Biće onih koji će vas gurati i davati vam vetar u leđa, ali i onih koji će vas saplitati. Živite okruženi ljudima, a oni su svi različiti, pa treba uložiti trud kako bi se sa različitostima izašlo na kraj. Prihvatite to i nastavite svoj put. Na tom putu ka napred bitno je da se povremeno (često) odmarate i radite ono što vas čini ispunjenim i srećnim. Nije vam potreban doktor koji će vam to prepisati kao recept i dozirati u vidu terapije; sami znate šta vam i u kolikoj meri prija. Zaslužujete da stavite sebe na prvo mesto.
Jednom šampion, uvek šampion.